***
Iako je pred sobom imao spreman govor,
Nikola nije čitao. Reči su naprosto izlazile iz njega. Okupljeni narod na
glavnom trgu je uzvikivao nakon svake
njegove rečenice. Svi su bili u transu – kolektivna opijenost drogom zvana
politika. Legalna droga. Političare na sceni i narod na trgu spajala je
pripadnost istoj stranci, samo što su jedni slepo verovali u program stranke, a drugi ga koristili da bi
manipulisali njima. Bilo je među njima srednjoškolaca koji su pušteni iz škola
po nalogu “ odozgo “ kako bi povećali brojnost “ istomišljenika i simpatizera”
stranke. Bili su presrećni što su baš danas trebali da odgovaraju, a nisu
zahvaljujući mitingu, što su baš danas trebali da uče novu lekciju iz nekog
dosadnog predmeta . Ma, kome treba obrazovanje! Juriš na miting! “ Nikola mi
te volimo! Nikola mi te volimo!” uzvikivali su , a da nisu znali ko
je Nikola.
Nikola je obožavao obraćanje narodu. Bina
sa koje se obraćao za njega je bila Olimp, a on vrhovni Bog.
“ Iskorenićemo
korupciju! “ uzvikivao je .
“ Jeeeee! “ odgovarao
je narod.
“ Uvešćemo besplatno
školovanje! “
“ Jeeeee! “
“ Lečenje će biti
besplatno za sve ! “
“ Jeeeeee! “
“ Otvorićemo nova radna
mesta! “
“ Jeeeeee! “
Znao je! Jednostavno je mogao da oseti –
pobeda! Još nekoliko dana je ostalo do izbora. Sve je teklo kao po loju. Ništa
i niko mu neće pokvariti planove. Opozicija je ovoga puta slabije bila
pripremljena. “ Potrudili smo se da se ne pripreme kao mi. Vredelo je truda
“ , smeškao se u sebi. Sa onim sudijom se dogovorio. Hm, dogovorio!
Voleo je tu reč. Za njega je ona imala drugo značenje. Kaže “ dogovorio “ , a
pravo značenje je “ naredio “ ili “ ucenio “ ili “ zapretio “ .
Podigao je obe ruke u znak pozdrava. Masa
je aplaudirala. Lažnim obećanjima je dopingovao masu. Bio im je potreban.
Zavisili su od njega . A oni su verovali i čekali. Čekajući su ostareli. Na
prošlim izborima su takođe klicali Nikoli, sa istog mesta , u istoj garderobi,
samo sada izbledeloj i pohabanijoj, u istim cipelama , verovali istim lažima!
Lažna obećanja su danas izazivala iskru sumnje, ali nedovoljno snažnu iskru da
razbukta plamen istine. Istina je lebdela i čekala da čvrsto stane na tlo.
***
Ostalo je još svega desetak časova do
početka izborne tišine, koju su svi željno iščekivali. Odmor je svima bio potreban.
Umorni su bili članovi stranaka koji su danonoćno radili u kampanji, umorni su
građani koji su bili na svakom koraku okruženi parolama, plakatima, emisijama,
reklamama. Umorni su bili zidovi koji su trpeli zalepljene plakate sa
obećanjima o boljem životu. I saobraćaj je nekako utihnuo. Kolona vozila je
gmizala u tišini. Čitav grad je bio omamaljen.
Tomislav je , izlazeći iz zgrade pogleda
levo i desno kao da se nalazi ispred pešačkog prelaza. Čvrsto držeći torbu
obema rukama, kao da se bojao da će mu je neko oteti, pohita ka obližnjem
igralištu. U ovo vreme, svakoga dana, dečaci iz obližnjih zgada su igrali
fudbalsku utakmicu. Tomislav je seo i čekao da završe. Torbu je prislonio na
grudi i zagrlio kao dete kada grli jastuk ili omiljenu igračku s kojom spava.
“ Bravo, Ivane! “ ,
dobacio je dečaku koji je upravo postigao pogodak. “ Taj mali zaista ume dobro
da igra fudbal. “ Pažljivo je odgledao utakmicu do kraja.
“ Bravo! Sjajni ste!
Pa, ja naprosto ne znam koga da odaberem! “
Dečaci su ga gledali sa nevericom. Njihovi
pogledi su govorili : “ O čemu ovaj matori trabunja? “
“ Ovih dana ću vam
dovesti najboljeg trenera. Pogledaće šta znate, pa će izvršiti selekciju za
svoju školu fudbala. On je veoma poznat lovac na talente. Učiniće vas
popularnim i slavnim fudbalerima. “
Nekim dečacima zasijaše okice. Već su
zamišljali sebe na velikom zelenom tepihu u dresu omiljenog tima dok publika
skandira njihova imena. Neki dečaci su s nevericom odmeravali Tomislava.
“ E, pa taj , čika
trener , zamolio vas je da učinite nešto za njega. Poslao je neke plakate koje
treba zalepiti po gradu. Vi ćete to začas zalepiti. Gledao sam vas, veoma ste
brzi. Kad on ugleda neki od ovih plakat, njemu će biti drago i to će biti znak
da je dobrodošao na ovaj vaš teren i znaće da ste se mnogo potrudili. “
Tomislav izvadi papire iz torbe i pruži ih
najbližem dečaku. Instiktivno, pomalo zbunjeno, jednostavno ne znajući kako da
reaguje, dečak ih je uzeo i gledao. Ostali priđoše da vide šta piše:
“ Udružimo se oko istog cilja. Ostvarimo
svoje želje. Samo zajedno se možemo izboriti za prava koja nam pripadaju.
Učestvujte i Vi u procesu protiv nepravde učinjene baš Vama. Samo ujedinjeni i
pravnim putem možemo se izboriti za bolju budućnost.
Organizacija za podršku u procesu “
Dečaci su pročitali tekst i kad su podigli
glave , Tomislav je već bio otišao. Nije im bilo baš sve jasno. Neki su već
krenuli svojim kućama, a ostali su komentarisali.
“ Pa, ovde nema ni f od
fudbala “ , reče riđi, pegavi dečak.
“ Ma, prolupao matori.
Svi su oni poludeli pred ove izbore. Tata i ujak su već odavno u svađi zbog
politike. Samo nam ujna dolazi u goste “, reče najstariji među njima. “ Hajde,
idemo! “ pozvao je još dvojicu dečaka i krenuše kući.
Dečak je spustio plakate na klupu : “ Ma,
neću ja ovo džabe da radim. Mogao je bar neku kintu da nam da za ovo.”
Polako su se svi već razišli. Dvojica
najmlađih dečaka ,koji su poslednji ostali, pogledaše se. pogledom su se
dogovorili. Želja da postanu popularni i slavni bila je veća od zemaljske
kugle.
“ Videće svi ovi ovde
sa terena ko smo mi, kad jednog dana postanemo najbolji. Videćemo ko će se kome tada smejati , rugati , naređivati ,
izbacivati iz igre i udarati čvrge “ , sjaj iz njegovih očiju im je osvetljavao
put kroz sumrak dok su krišom lepili plakate.
Нема коментара:
Постави коментар