***
U štabu opozicione stranke, uveliko su tekle
pripreme za izbore. Štampani flajeri i plakati čekali su da budu podeljeni
mladićima koji će ih podeliti i zalepiti po čitavom gradu i tako sebi
obezbediti pristojan džeparac za večerašnji izlazak. Ujutro će neki drugi
klinci iste te plakate odlepljivati ili preko njih prelepiti plakate druge
stranke i tako sve u krug. Bez obzira čiji su plakati bili , na svima je pisalo
isto ili slično : obećavan je posao, stabilnost, socijalni i ekonomski paket
mera i slično. Sve stranke su se trudile da
ponude nešto više od drugih kako
bi pridobile birače.
Kandidat opzicione stranke Mirko
Pribićević se upravo javio na telefon.
“ O Nikola , druže! Pa,
kako si ? Kako teku pripreme ? “
“ Pripreme kao pripreme
, znaš i sam. Nije nam prvi put, a nadam se ni poslednji. Šta da ti kažem ? Kod
tebe je sigurno kao i kod mene – frka, pozivi uglednih ljudi koji mi daju
podršku, ma znaš kako to ide. Imam dobar tim. Sve oni to odrade, ali ne mogu da
pričaju sa predsednikom naše i drugih država, sa premijerom, glumcima . . . kod
tebe je sigurno isto tako “ , provocirao je Nikola podsećajući ga ko se gde trenutno kotira u društvu. Nadao se da će
tako i ostati . Sa terena svakoga dana dobija izveštaje o ubedljivoj prednosti
u odnosu na Mirkovu stranku, a o ostalim strankama i da ne govori. One mu nisu
predstavljale pretnju, ali Mirko bi možda mogao da ga ugrozi, mada sumnja u to.
Ipak treba biti na oprezu. Zato ga je i nazvao.
“ Nego , lepo ste mi
smestili s onim Markom Velimirovićem. Fino ste ste to smislili da mi spakujete
“ , Nikola je pokušao da izvuče informacije.
“ Ma nismo , brate,
kunem ti se! Evo, celo jutro nam zvoni telefon. Novinari nas opsedaju sa svih
strana. Ludilo! Ipak, uz predostrožnosti smo proverili spiskove naših članova,
da nije neko na svoju ruku nešto preduzeo. Nema ga na spisku , nije naš , kunem
ti se. znaš me već. Što bih ti lagao i krio to od tebe. Nisam ja takav igrač.
Ma, šta se brineš? Ne može on siroma’ ništa. Kad je pojedinac mogao da se
izbori sa sistemom, a naročito danas u ovim uslovima? Ma, šta ti ja pričam ,
znaš ti to bolje od mene kako se radi. Imaš ti iskustva u tome “ , sada je
Mirko pokušavao da isprovocira Nikolu.
“ Ne brinem se ja, nego
, onako, čisto da te priupitam. A znaš kako je. Ovi moji u štabu misle da ti
stojiš iza toga, pa rekoh ‘ajde da te zovnem. Verovatno će nas večeras u
TV-duelu pitati nešto na tu temu, pa rekoh ‘ajde da se usaglasimo. Da ne bude
kao prošli put kad su pokušali da nas posvađaju. Hoćeš li reći javno ovo što si
meni rekao da nemaš veze s tim? “
“ Računaj na to! “
Mirko se zavalio i vrteo u fotelji. “ Uzalud brineš. “
“ Lako je tebi. Ovo se
odnosi lično na mene. “
“ Ma, nisi ti sam država! Što si bre tako
patetičan? On tuži državu , a ne tebe ! Zar ja treba da ti objašnjavam pojam
države? Opusti se i spremi se za večeras. “
Mirko prestade da se ležerno okreće u
fotelji i nagnu se napred, kao da je jedino tako bio siguran da će sledeće reči
dopreti do Nikole:
“ Ej, ono sa
privatizacijom one firme nećemo večeras spominjati. Je l’ tako? “
“ Bez brige. Ti ćuti,
ćutaću i ja. I nemoj , molim te , da me mnogo napadaš. “
“ Jao, kao da se znamo
od juče! Nego, posle izbora , idemo opet na onaj salaš da se malo opustimo.
Časti onaj ko pobedi. Važi? “
“ Važi “ , Nikola
spusti slušalicu. “ Blefira “ , bio je uvek sumnjičav kad je Mirko bio u
pitanju.
***
Predsednik suda je uporno insistirao da se
pronađe osoba koja je primila i zavela tužbu,
iako to sada uopšte nije bilo bitno. Ispostavilo se da je to uradila
pripravnica koja ih je napustila već nakon tri dana zbog održavanja trudnoće.
Svi je se sećaju po trčkaranju u toalet da povraća. Između dva povraćanja je
verovatno primila tužbu i zavela.
Luka je u svojoj kancelariji prevrtao
stranice stručne literature tražeći . . . nešto. Tražio je to nešto što će mu
pomoći u ovoj situaciji. Ni to nešto nije bilo u knjigama. Upravo je surfovao
po internetu, jer se setio da je neki Amerikanac imao sličnu tužbu, kad je
zazvonio telefon na stolu. Postupajući više instiktivno nego svesno, ne
skidajući pogled sa monitora, podigao je slušalicu:
“ Da. “
“ Da li je to sudija
Luka ? “
“ Da, ja sam. Izvolite
“ , pomerao je kursor na monitoru.
“ Ovde Nikola Ivković,
predsednik stranke . . .”
“ Da, znam ko ste.
Izvolite, recite. “
Nikolu je iznenadila Lukina ravnodušnost
pri pomenu njegovog imena. Svi su obično bili polaskani u ovakvim ili sličnim
situacijama. Nikola je po prvi put , otkad je na vlasti, osetio da gubi slatku
moć upravljanja ljudima koji mu se klanjaju kad god im se obrati. Duboko u sebi
je znao da su ti, koji mu se najviše klanjaju, poltrončine. Ipak je uživao je u
njihovoj poniznosti i svojoj nedodirljivosti. Osećao je da sada on mora biti
ponizan. Ali, zašto? “ Ovaj sudija je naš. Ili možda nije? Ma kako nije! “
razmišljao je u sebi Nikola. “Onda ne bi ni bio sudija. “ Neobjašnjiv i
iznenadni osećaj nemoći i poniznosti, Nikola je pripisao svom umoru i strepnji
od ishoda izbora. Ne brine se on, ali nije sada kao na prethodnim izborima.
Tada je očekivao mnogo, dobio mnogo, borio se za prave stvari pravim načinima i
putevima, a sada mora da uloži neke dodatne napore i neka sredstva koja baš
nisu za javnost i ne izazivaju divljenje. Pa, ipak, ako se mora . . .
“ Želeo bih da
razgovaram sa Vama o jednoj našoj stvari “ , istaknuo je reč “našoj
“ i osetio da mu se vraća samopouzdanje i sigurnost.
“ Izvinite, ne razumem.
Kakvu to zajedničku stvar imamo? “ Luka je bio ponosan na sebe što nije aktivan
član stranke i što ne mora da se klanja nikome, a naročito ne njemu – Nikoli
Ivkoviću. Da li je to bio podrugljiv ton ili se Nikoli samo učinilo kad je Luka
izgovorio reč “stvar”? Nikoli se istovremeno upali signalna lampica –
nije naš!
“ Bojim se da se ne
razumemo, gospodine sudija, ili možda niste sudija, ili možda sutra već nećete
biti sudija “ , Nikola je sakupljao
svoje razasute atome snage. Itekako je znao da ubedi ljude u ono što je naumio.
“ Kako . . . to . . .
mislite “ nećete sutra biti sudija “? “ Luka je osećao da gubi tlo pod nogaama.
“ Ne mislim ja. Mislimo
mi “ , vratio mu se osećaj moći. “ Da li se razumemo sada? Da li je ovo jezik
kojim mi i sudije razgovaramo? “
S druge strana – tišina. Nikola je iz
iskustva znao da je pokorio žrtvu, kao vuk nevino jagnješce.
“ Dakle, danas u 15 h
na splavu koji se zove “48” . Nadam se da nećete kasniti “ , više nije bilo
potrebe da ga pita. Sada je naredio.
Нема коментара:
Постави коментар