***
Nkola je uzalud telefonirao. Iz njegove
kancelarije se niko nije javljao. Proverio je broj. Da, to je broj njegove
kancelarije.
“ Gde je taj vozač? A,
sve ću ja njih opaliti po džepu! Otkaze ću podeliti! “
“ Možda si poranio “ ,
ironično mu je dobacila supruga iz spavaće sobe. “ Čekaće te ona . Što se
brineš? Kupi joj ono cveće što meni nikad nisi, pa onaj skupoceni parfem što ti
ostane na košulji , pa . . .”
“ Sve ti znaš! Uh! “
Nije mu bilo do svađe sa suprugom. Nervozno je šetao i prilazio prozoru. Ništa.
Telefonirao je. Ništa. Nešto nije u redu. Opet je telefonirao. Izređao je
nekoliko brojeva memorisanih u imeniku. Ništa. Kao da je vreme stalo. Kao da je
u nekom filmu. Otišao je u kupatilo. Ostao je još samo njen broj. Ni ona se ne
javlja.” Ovaj telefon se pokvario.” Gledao je svoj lik u ogledalu. Mozak je radio munjevitom
brzinom. Nešto se dešava. telefon se oglasio . Stigla je poruka od nje: “ Ne
zovi, ne dolazi, zaboravi me! ! ! “
Zašto bi ga ona sada ostavila? Angažovao je tim najboljih ljudi za njen prvi
CD. Za koji dan su trebali da preslušaju snimak. Ispljuskao je lice hladnom
vodom i išamarao se na brzinu. “ Misli, misli, misli . . .” Postoji još
jedan broj koji nije okrenuo: “ Mirko, Nikola ovde. “
Tišina.
“ Jesi li ti lud ?
Zašto zoveš? “ tiho je rekao Mirko .
Uznemirenost se osetila u glasu.
“ Nešto se ipak
dešava “ , pomislio je Nikola. “ Pa
. . . eto . . . rekoh da se dogovorimo oko podele resora u Vladi . . . “
pokušao je da se pravi naivan.
“ Ti . . . ne znaš? “
čudio se Mirko.
“ Šta? “
“ Tebe traži čitava država, čoveče! Sve je
otkriveno! Sve! Ne zovi me više! “
Tup. Tu – tu – tu . . .
Izleteo je iz kupatila i uključio
televizor. Nervozno je pritiskivao dugmad na daljinskom upravljaču.
“ . . . inspekcija je
na terenu , u njegovim firmama. Naši izveštači, iz nezvaničnih izvora su
saznali da se spominje velika količina novca sumnjivog porekla, kao i
povezivanje sa nestankom nekih osoba. Saznali smo, takođe iz nezvaničnih
izvora, da njegova celokupna imovina pripada njegovoj supruzi , deci i . . . “
voditelj je malo pročistio grlo pokušavajući da se ne zasmeje , “ dvema
svastikama.”
“ O – ho – ho! Koje li
su te sretnice? “ dobacivala je iz sobe supruga.
“ Ćuti! “
“ Ma koga ćeš ti da
ućutkuješ? “ izletela je iz sobe supruga, podbočena i spremna za svađu. Zaman
je zinula da kaže nešto, kad se na ekranu pojavila Nikolina slika. Pokušavala
je nešto da kaže, ali glasa nije bilo:
“ A . . . a . . . ti! “
A onda je počela odjednom grohotom da se
smeje:
“ Ha, ha, ha . . .
supruga . . . svastike . . . pa to smo . . . ja . . . ha, ha ,ha . . . i moje
sestre!”
Vratila se u sobu gušeći se od smeha.
Nikola nije imao vremena da se raspravlja sa njom. Ono što je njeno i njegovo
je. Još uvek su u braku. Sada je morao da razmišlja šta mu je činiti.
“ . . . na snimku je
dokaz o tome da Nikola Ivković želi da se po svaku cenu reši Ma
rka Velimirovića . . .
“ Snimak? Koji snimak?
Ko je snimio? Mrki? Ne? Ko onda? “ Setio se.” Komandir policije! Nikad mi se
nije svideo taj ljigavac! “
Iz spavaće sobe je izleteo kofer. Za njim
je izleteo avion od papira koji ga je izvanrednom preciznošću pogodio u sred
čela. Razmotao je avion. Zahtev za razvod braka podnet prvog dana nakon izbora.
Sve lepše od lepšeg!
Pogledao je gore kao da traži pomoć od
Boga. Ugledao je luster. Skočio je na sto, odvrnuo donji deo lustera i izvukao
neke papire i svežanj kanadskih dolara.
***
Mrki je uvek pre izvršenja zadatka,
posećivao crkvu. Zapalio bi sveću i molio se dok sveća u potpunosti ne izgori. Ostavio
bi pozamašnu sumu i otišao sasvim miran i spokojan. Posao kojim se bavio je za
njega bio kao i svaki drugi: oblačio bi odelo koje je samo tada nosio,
pripremao alat za rad, odlazio i izvršavao nalog poslodavca i dobijao honorar.
Uvek je deo novca ostavljao crkvi, deo novca za starost, a deo bi potrošio.
Pretrčao je na drugu stranu ulice laganim
korakom, poput gazele. Činilo mu se da može da poleti. Ušao je u prodavnicu
beletehnike. Bio mu je potreban fen ili možda zgodna grejalica za večerašnji
zadatak. Naivno, uobičajeno, ali efikasno. Nekoliko slučajeva je ‘odradio’ tako
. Jedna porodica se još uvek tuži sa proizvođačem fena , tvrdeći da su prodali
neispravan fen. Mrki bi na , ‘radnom mestu’ ostavio račun kao dokaz da je žrtva
tog dana kupila fen. Račun bi uvek ostavio na vidnom mestu, sa sitnim novcem,
navodno vraćenim kusurom. Naravno, svoje otiske nije ostavljao na novcu. Još ga
nisu otkrili. Baš se pitao , kad će shvatiti.
Razgledao je fenove. Oči su mu sijale dok
je rukom nežno prelazio preko glatke površine fena – ubice. Uzeo je drugi fen.
Kroz šupljinu u polici video je deo velikog ekrana i poznatu bradu i nos. nije
bilo zvuka. Obišao je policu i stao ispred ogromnog televizora. Sa ekrana ga je
gledao Nikola Ivković. Mrki je pojačao ton:
“ . . . smenjen sa svih
funkcija. Još uvek nemamo precizne podatke o njegovom eventualnom hapšenju . .
. “
Bilo je dovoljno. Shvatio je - Nikola je pao, pukao je, odzvonilo mu
je . . . odustao je od kupovine fena.
Otići će na autobusku ili železničku
stanicu da pronađe neku bačenu kartu sa jučerašnjim datumom. Ne boji se on ,
ali za svaki slučaj , ako nešto krene naopako. Marko, danas ti je drugi
rođendan.
Нема коментара:
Постави коментар