***
Luka je obrisao oznojane dlanove pre nego
je pritisnuo zvono. Mokri dlanovi su ga uvek odavali. Naročito mu je to smetalo
kad je polagao ispite. Tragovi njegove nervoze bi se uvek ocrtali na indeksu.
Profesori su to primećivali. Jedan ga je
pitao da li će se tako preznojavati i pred strankama. Zaključio je, onako, više
sebi u bradu, da to nikako ne valja.Budući pravnik to sebi ne sme da dozvoli. “
Eh, profesore , da si upoznao Aninog
tatu i ti bi se preznojavao “ , razmišljao je u sebi Luka dok su se vrata
otvarala. Anina mama se iskreno obradovala:
“ Luka! Pa, čestitam
ti! Baš lepo izgledaš! Mada, vidi se da radiš. Čini mi se kao da se nisi
dovoljno naspavao.Navićićeš se već. Hajde, uđi! Tomislave, vidi ko je došao!
Sad ću ja da probudim Anu. Idem prvo kaficu da pristavim. “
Luka je poštovao Aninu mamu Milu. Ona je
veoma draga osoba, što se za Tomislava ne bi moglo reći. Njegovo raspoloženje,
ili bolje reći neraspoloženje, se jasno videlo na licu. Zato je Luka uvek bio
na oprezu. Polako se navikavao. Do sada je uspešno svoje misli i ponašanje
usklađivao sa njegovim raspoloženjem. Ana je bila na oca. Od majke je nasledila
lepotu , a od oca narav. Danas je Luka ušetao u stan kao goveče u klanicu. Nije
mogao da pretpostavi kako će ga Ana primiti, šta će Tomislav reći , a sa Milom
je uvek bilo lako. Ušao je u dnevni boravak. Tomislav naglo ustade i srdačno ga pozdravi što Luku veoma
iznenadi. Ni u ludilu ne bi pomislio da će doživeti ovakav doček.
“ Evo našeg sudije! Ti,
zaista ne gubiš vreme. Prvi slučaj – od državne važnosti. “
Luka se spustio u fotelju bez reči.
Tomislav je seo u drugu fotelju i primakao se tako blizu Luki da je Luka osetio
njegov pušački zadah.
“ Sve njih treba
pohapsiti! Konačno se neko setio da preduzme nešto, a ne kao ostali – samo
gunđaju , a ništa ne preduzimaju.
Tomislav se još više pribliđi Luki i ,
naglašavajući svaku reč, tiho reče: “ Imamo sreće da je slučaj pripao baš tebi.
“
“ Evo kafice !” u pravi
čas uđe Mila sa tacnom i kafama.
“ A , kako to mislite .
. . “imamo sreće” . . . ko to . . . mi? “ mucao je Luka.
“ Mila , idi u kuhinju
i ostavi nas da se dogovorimo “ , Tomislav je bio jedan od onih koji koji
razgovore i poslove dele na muške i ženske.
Luka je više puta prisustvovao ili bolje
reći bio pasivan sagovornik u razgovorima o političkom i ekonomskom stanju u
državi. Naravno, uvek je klimao glavom kao ona igračka kuca koju je njegov otac stavljao u auto jer
je to tada bilo in. Uglavnom je Tomislav pljuvao i psovao sve članove porodica
političara.
“ Mi smatramo da svi
treba da odgovaraju za kolektivnu odgovornost i štetu, a sve ih treba
podjednako odrapiti po džepu. To će biti najveća novčana kazna koju je sud u
našok državi odredio. Nemoj da ih žališ! Imaju oni! Neka prodaju sve što su
pokrali majku im lopovsku! Pa neka vide kako je to biti bez posla i krova nad
glavom. Sve ih treba isterati na ulicu! “ Vidno uzbuđen, Tomislav je podigao
šoljicu i srknuo vrelu kafu i opekavši se brzo je ispljunuo. To ga je još više
razljutilo. Luka nije stigao da reaguje. Nije stigao da poveže o čemu je
Tomislav pričao. Ko smo to mi? Jasno mu je bilo koga je Tomislav opsovao.
Zaustio je nešto da ga pita, ali je brzo odustao, ugledavši onaj izraz lica “
bolje bi ti bilo da ćutiš “. Uvukao je glavu u ramena i čekao. Slutio je.
Povezivao je niti koje su pleli oko njega. Ne, nije Marko Velimirović žrtva. “
Ja sam žrtva!” poželeo je da se vreme vrati bar deset dana unazad i da je
opet nezaposlen i da mu je to jedini problem. Sada ima sto i jedan problem! Iz
sto jednog problema stvoriće se još sto
novih problema! U glavi mu je bubnjalo. Pritisnuo je slepoočnice i zažmurio.
“ Kažem ja njima “,
dopirale su Tomislavove reči do njega kao iz nekog bureta. “ Razradićemo
taktiku. Svi su jednoglasno prihvatili plan. Sateraćemo ih u ćošak. Svakoga
dana imao sve više pristalica.Organizovaćemo mirne proteste, delićemo flajere,
skupljaćemo priloge za advokate. Već pregovaramo sa najboljim u ovom poslu. “
“ Meni to zvuči kao
nešto . . . “ usudio se da progovori Luka pažlljivo birajući reči, “nešto
. . . organizovano? “
Tomislav se isprsio i ponosno i zvanično
rekao:
“ Čuj, organizovano!
Pa, naravno da je organizacija. I to ne bilo kakva! To je Organizacija za
podršku u pocesu!”
“ Podršku u procesu “ ,
kao eho odzvanjale su reči u Lukinoj glavi.
“ Ništa ti ne brini “ ,
nastavio je Tomislav izlaganje taktike. “ Ti samo radi svoj posao. Drži se ti
lepo zakona. Ne treba ti mrlja na karijeri u samom startu. Da li se razumemo? “
Pogledao ga je ispitivački. Luka je pokušao nešto da kaže, ali glasa nije bilo
kao u snovima kada želiš da nekog dozoveš, a glasa nema.
“ Ovaj proces će te
proslaviti “ , potapšao ga je po leđima. Luka ostade bez vazduha od saline
udarca, koji nije bio tako jak, ali ipak dovoljan da izazove kašalj.
“ Rasturićemo mi tu
bandu, pravnim putem. Šta su oni mislili , bre? Da im zakon ne može ništa? E,
pa prevarili su se! Moj budući zet će skrojiti njima po zakonu. Je li tako, zete
moj budući? “ opet ga je lupio po leđima.
“ Da, da . . . “ šta je
drugo smeo da kaže. “ Izvinite, morao bih da pođem “ , pokušao je da krene. Tomislav mu je
stavio ruku na rame , onako prijateljski i oprezno šapnuo osvrćući se kao da
zidovi imaju uši:
“ Znaš, bolje bi bilo
za tebe, da se sastajemo ovde. Ti ćeš nam podnositi izveštaje sa saslušanja, a
mi ćemo svoje aktivnosti usklađivati sa njima.”
Luka je ušao u lift i pritisnuo dugme.
Pogledao se u ogledalu. Video je nekog stranca. To nije bio on. Pitao je sebe:
“ Šta se ovo dešava? “ odraz u ogledalu je ćutao. Nikakav odgovor nije dobio.
Da li postoji rešenje za ovu zbrku? Kad je bio u nekoj nevolji ili je bio
neraspoložen, majka mu je govorila da će sutra biti bolje i lakše. Imao je
svoju devizu: “ Sutra će danas biti juče”
. Sve što se dešava danas , jednoga dana će biti prošlost. Da, draga majko ,
ali treba dočekati tu budućnost rešavajući problem sadašnjosti i pri tom ostati
normalan! Kako se suprotstaviti Tomislavu? Čuj, Organizacija za podršku u
procesu! Podržava ti mene, Tomislave, podržavaš , ali u propasti!
“ Šta da radim? “ Odraz
u ogledalu je ćutao.
Нема коментара:
Постави коментар